Tog dana ,kada je rekao ;ideem,cuvaj se,cuvaj tomak, i kada sam taj dan zadnji put osjetila njegov zagrljaj i njegove usne,shvatila sam da ces svaki dan bez njega biiti dosadan,biti previse gluup,bez onih nasih osmjeha.A najgore od svega shvatila sam da ce mi on faliti.I to je ono najgore,kad ga nema da ga svaki dan zagrliš i poljubiš,al rekla sam mu ; napša sudbina je ovakva a nama je fino i ovako:$ . Gdje god pogleedam ,pred ocima mi on,sve miriše na njeega.Daljina je to.Tezak je to pojam za dvoje zaljubljenih koji se vole.Ali ipak daljina nam nista ne znaci jer nam ne moze nista.Ne moze nas udaljiti.Nit ce kad moci.Sve je bez njega dosadno.Ali navici se moramo.Jednog dana,cemo se buditi jedno kraj drugog,i jesti zajedno i tako uvijeek do kraja :$ . Jeer ja i on znamo sta osjeecamo. Jer ja i on znamo da smo mi jedno. Ii uvijeek ce tako,uvijek cemo cekati jedno drugo,jer moje srce pripada njemu,a moje meeni,i mi jedno bez drugo ne mozemo. 
Iako svaki dan pricamo ujutro 4-5 satii haha :$ ,kad dodem iz skole 4-5 sati i ako zaspemo svaku noc zajedno,potreban mi je onaj njeegov najljepši osmjeh dok je kraj mene :$ . Znam da me zeeza da se i on smijee kao i ja :$ . Znam da gleeeda slike koje mu saljem i znam da jedva ceka da mu se zeelja ispuni. a i on zna da i ja jedva cekam da odeemo,da pogjegneemo i budemo sami :$ .
On zna,ja znam da ovo traje i da ce trajati.Zivote,hvala ti za svee ovo,za ovu bajkuu :$
Zauvijeek,volim te :$